U Srbiji živi više od 1,5 miliona ljudi straijih od 65 godina. Statistički podaci pokazuju da će se njihov broj u narednim decenijama povećavati i da će oko 2050. godine dostići oko 30% stanovništva. Velika većina njih boluje od neke bolesti, a najčešće i od nekoliko njih istovremeno.
Neka od najčešćih bolesti i stanja koje se viđaju kod starijih ljudi su bolesti krvnih sudova. U njihovoj osnovi uglavnom leže ateroskleroza i povišeni krvni pritisak, koji dalje mogu da dovedu do srčanog udara (infarkta), srčane slabosti ili moždanog udara (šloga). Često pate od reumatskih bolesti. Oboljevaju od šečerne bolesti, imaju osteoporozu, loše vide, čuju, a neretko se javlja i demencija.
Ateroskleroza pretstavlja nagomilavanje holesterola u zidu arterijskuh krvnih sudova, što vremenom dovodi do formiranja aterosklerotskog jastučića (plaka) unutar krvnih sudova. Arterije se na taj način sužavaju, a protok krvi postaje otežan.
Povišeni krvni pritisak (hipertenzija) je stanje koje je uglavnom nejasnog porekla, a odlikuje se povišenim vrednostima sistolnog i/ili dijastolnog krvnog pritiska iznad 140/90mmHg. Ova bolest pretstavlja jedan od najbitnijih faktora koji dovode do oboljenja srca i krvnih sudova.
Koronarna bolest nastaje kao posledica suženje krvnih sudova koji snabdevaju samo srce krvlju, što dovodi do nesrazmere između potreba srčanog mišića i mogućnosti snabdevanja. U početku se bolest može manifestovati kao angina pektoris, a ukoliko dođe do potpunog začepljenja krvnog suda nastaje infarkt miokarda.
Srčana slabost je stanje u kome srce ne može da uz dovoljan priliv venske krvi, održi adekvatan krvotok u organizmu i snabde tkiva dovoljnom količinom kiseonika. Nastaje kako posledica različitih oboljenja srca, povišenog krvnog pritiska, oboljenja koronarnih krvnih sudova, srčanih zalistaka, infarkta, anemije...
Najvazniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti su genetska predispozicija, godine, pušenje, šećerna bolest, slaba fizička aktivnost. Na neke se ne može uticati, kao što su godine i genetska predispozicija, a na druge može.
Šećerna bolest (diabetes mellitus) je stanje, gde zbog nedostatka insulina dolazi do hroničnog povećanja šećera u krvi, što dovodi i do poremećaja metabolizma masti, proteina i šećera.
Reumatske bolesti nastaju kao posledica zapaljenjskih procesa ili metaboličkih poremećaja u kostima i zglobovima, kao i zbog degenerativnih procesa i sistemskih bolesti vezivnog tkiva.
Osteoporoza pretstavlja gubitak koštanog tkiva i koštane mase. Na ovaj način se povečava rizik od preloma. Najčešće se javlja kod žena posle menopauze.
Stariji pacijenti često slabije čuju i loše vide, a ne retko imaju problem sa inkontinencijom (nesposobnost zadržavanja mokraće i stolice)